Pohod u čast srpskih sorti i vinara

Somelijer Ateljea vina Šapat Marko Krstić uspešno je završio svoj jedinstveni poduhvat – pešačku turu dugu 500 kilometara, koju je u čast srpskih sorti i vina nazvao „Od prokupca do grašca“. Avantura je trajala punih 18 dana, od Toplice do Fruške gore, i protezala se kroz pet vinskih regija. Srdačan doček mladog somelijera u Ateljeu vina Šapat na najlepši način upotpunio je ceremoniju predstavljanja tri nova vina – Trofej, Grašac i Atila Plavi.

U pohode srpskim vinarijama Krstić je krenuo u želji da pomogne afirmaciji autohtonih i odomaćenih vinskih sorti, ali i da skrene pažnju javnosti na rad srpskih vinarija i potencijal koji one imaju. Da bi u tome uspeo, ovaj somelijer je peške obišao 26 vinarija, 15 manastirskih manufaktura i veći broj domaćinstava koja su se našla na trasi njegovog puta.

„Pešačio sam od Prokuplja do Slankamena u čast svih tih sjajnih ljudi koji brinu o autohtonim sortama i proizvode izuzetno kvalitetna vina. Ovo neobično putovanje potvrdilo je ono što sam znao i osećao: da je Srbija zemlja vrhunskih vinara i sve razvijenije vinske kulture. To je veoma važno, imajući u vidu globalni trend globalizacije i opadanja konzumacije vina u svetu. Moja poruka je: čuvajmo našu vinsku baštinu, usavršavajmo je i uživajmo u svim darovima naše lepe zemlje, njene prirode i vrednih ljudi“, kaže Krstić.

Marko je na put krenuo iz Prokuplja, grada njegovih porodičnih korena, a put ga je iz Toplice vodio preko Aleksandrovačke župe, Pomoravlja, Šumadije, sve do Srema i „Šapata“, svoje matične kuće. Savladavajući sve izazove dugotrajnog pešačenja, neobični putnik je strpljivo, korak po korak, popunjavao veliku vinsku slagalicu Srbije i istinski uživao u prirodnim lepotama Srbije i gostoprimstvu njenih ljudi.

„Mi ugostitelji svakodnevno prevalimo desetine kilometara, ali na malom prostoru. Želja mi je bila da te korake povežem i peške obiđem vinske regije u Srbiji, posetim vinarije, razgovaram sa ljudima i steknem autentičan doživljaj vina na mestima gde se ono proizvodi. Neverovatno je kakva vina krije naša zemlja, a mnoga mogu da budu potpuno ravnopravna sa najpoznatijim svetskim pandanima. Na nama je da čuvamo i unapređujemo stare autohtone i odomaćene sorte, uživamo u sjajnim vinima, ali i da budemo ponosni na lepote naše zemlje “, kaže Krstić.